Ja sam Mita Perić, VI – 2, razred sam u OŠ.- I s’g, ću vi ispričam, kako smo na čas, s učiteljicu, učili od pronalasci koji su važni za čovečanstvo. Kako biva obično, prvi se, izlete, ko đule iz top, Perica.Toj su učiteljice vakcine protiv Covid 19 – (devetnaes’), koe Прочитај више…
I dok lagano, Beograd, spuštaše, roletne, i gasiše se svetla, po stanovima i neboderima, meni se spustaše teški, kapci, i zaspah, te mi se ukazaše dve prilike, kao kroz Sarajevsku, maglu, jer program se na televizoru, već beše završio i beli šum, kao sa radija, ostade da odzvanja od televizora, Прочитај више…
(Na “Nušićijadi” 2018.goodine, priča “SOS telefon” nagrađena je Trećom nagradom). Kancelarija, kao i stotine drugih u Gradu. Manje-više ista kao i u većini državnih ili javnih ustanova. Isti namještaj, nabavljen od istog dobavljača, “naš je čovjek, treba mu učinjet.“ A državnih kancelarija ima baš dosta, pa su „našem čovjeku“ napravili Прочитај више…
Испред Свечане сале општинског здања на првом спрату, окупило се доста људи. Сви су хтели да буду што ближе вратима не би ли међу првима ушли у салу. Млађа женска особа љубазно их је замолила да се удаље и да ће улазити један по један по редоследу како су пристизали. Прочитај више…
Jed’ n, školski čas, od istorijsku ličnos’, u novu eru. Učiteljica ne beše propituvala, da vu reknemo, koja je istorijska ličnos’, da gu opišemo, i ja se prvi javi, izlete ko ždrebe pred rudo, što se kaže, ko brzak, jer mi se od pamet tresnu, onaj svetska sveznalica, sa cvikeri, Прочитај више…
Рече ми Рајко Јоличић, они пјесник из Бара, да се опет расписује конкурс за водиче, на који је он прије учествовао. Пријави се ја и, богами, нијесам вјеровао, позваше ме на испит. Питају за искуство. – Водио сам двадес’ година козе на ивицу шуме по пет километара од куће да Прочитај више…
Један наш писац, погодићете на кога мислим, лежао је на песку. Да, на врелом песку, али не на плажи, него на као прах ситном песку неке друге планете. Полако се усправља. Његовим умом господари нека виша сила. Док махинално пали цигарету, још мисли да је на удаљеној планети. Да крене Прочитај више…
Већ неко време покушавам да дохватим тачку на зиду. Зид је раван и гладак. Никако ми не полази за руком да се успужем. Да сам пуж можда, или бубашваба. Она може свуда, па чак и на моју тачку. Успео сам да спојим дрвену дршку од метле са партвишем. Спој сам Прочитај више…
Đenerale! – Armijski generale, moliću lepo!!! – Ispravlja me čiča Draža. – Dobro, dobro, čiča Dražo. Znači, pristalica si! -pita me čiča Draža. – Pa, mislim da. – Ustvari ne. Ne znam. – Kakav si ti junak, kad se kolebaš sinko! – Pa.. Pa.. Pa.. Sve, nešto zamuckujem.-Idemo tako Прочитај више…
Наслонио се директор школе челом на дупло стакло ПВЦ-а што му га је прекономлани поклонила јапанска амбасада као донацију једној од најстаријих црногорских школа. Наслонио се и притиска све јаче главом док гледа у мећаву и мисли како је ту некад било оно обично примитивно и превазиђено прозорско окно Прочитај више…