Бардови сатире: Џорџ Бернард Шо – Мисли

Kада глуп човек уради нешто чега га је срамота, увек изјављује да му је то била дужност. Чувајте се лажног знања; опасније је од незнања. Не постоји искренија љубав од љубави према храни. Моћ прецизног запажања је често називана цинизмом од стране оних који је немају. Не ценим много храброст Прочитај више…

Ђорђе Брујић – Слобода живота у слободи стварања

О сатиричном и хуморном у дјелу Баћка Милачића Вријеме никад није ишло на руку сатиричарима као ово данас, или је то само наш субјетивни доживљај, као што је и сâмо вријеме могуће схватити као искључиво субјетивну, заумну категорију коју је тешко артикулисати, а која се у нашим животима често пројављује Прочитај више…

Бојан Рајевић: О САВРЕМЕНОМ АФОРИЗМУ – KО ЈЕ ТАЈ ЛЕЦ?

Излагање на округлом столу „Савремена сатира“ у оквиру 35. Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима Чињеница да говоримо о савременом афоризму свједочи о томе да смо свјесни важности овог жанра, али и његове посебности у односу на сличне му облике књижевног изражавања. Дуго су се различити књижевни термини, Прочитај више…

Предраг Марковић -Лек и отров – од морализма ка нихилизму

  „Реч пас не гризе“, опомиње Жерар Жемет на почетку своје Мимологије позивајући се на упућене и народну мудрост. „И не лаје, чак и не режи, и то зато што нема оног пасјег слова с којим ћемо се срести и ко је би му то омогућило. Међутим, ништа никоме не Прочитај више…

Бардови сатире: Јово Николић – Афоризми

Да би платио операцију срца, продао је бубрег. Има се – може се. На мене нико није вршио притисак да се иселим. Понијела ме је атмосфера. Мало је фалило да дође до катастрофе. Сад више не фали. Треба увести земљишни минимум. Не може држава да се смањује у недоглед. Помози Прочитај више…

Радмила А. Настић – САТИРИЧАР И ДРУШТВО

Однос сатиричара и друштва кроз векове био је проблематичан, како показује Р. Ц. Елиот (Elliott 1965: 327–342). Парадоксално, већу слободу сатиричар има у ауторитарнијим друштвима него у демократским где за своју уметничку слободу може да сноси финансијске санкције. Како се позиција сатиричара мењала показују и случајеви Аристофана и Јонеска, а Прочитај више…

Иван М Коларић: СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ ИДЕНТИТЕТА (Извод)

Језгровитост афоризма циља на саму суштину неке мисли или појаве. Зато афоризам користе књижевници колико и филозофи, а међу њима нарочито Хераклит, Паскал, Лабријер и Ниче. Суштина о којој је реч и смртност (коначност) као основни људски егзистенцијал није лако схватљива нити непосредно дохватљива формално логичким средствима. Афоризам се поиграва Прочитај више…

Никола М. Марковић – Лековита дејства ироније

Иронија је нека врста средњег пута између неотесане шале, с једне стране, и и уштогљене мрзовоље, с друге стране. Захваљујући иронији, не морамо стално да имамо трагичан израз лица, јер нас она штити како од прејаких одушевљења тако и од великих патњи, које сваки екстремизам носи са собом. Иако нас Прочитај више…