Ми смо лоши људи, али диван народ. Слуге народа су лакеји господара. Кад је један све, све је ништа. Огњем, мачем и демагогијом. Ја сам човек и ништа зверско није ми страно. Ана Карењина није хтела да се баци под воз, али је Толстој остао при своме. Раније је лоше Прочитај више…
Покажимо најприје, ако иронија унижава и омаловажава сваки сингуларитет, узет засебно, да је то зато да би боље указала поштовање свеукупности стварног. Препознајемо у овој супротности уобичајену двосмисленост ироничке операције. Иронија је мисао детаља и у исто време, иронија је мисао општег. Иронија иако сва начичкана сарказмима, памфлетима и финим Прочитај више…
У Аристофановим Облакињама Сократ се приказује као филозоф који иде у траљама, краде сребрне кашике, помаже Еврипиду у вређању грчког народног осећања, слуша безбожног Протагору када расправља о боговима, те о свему мудрује сем о начину да дође до нове одеће. Аристофан је од комедије хтео да направи средство за Прочитај више…
Споменик пророку гради се од камења којим је каменован. Волиш човјечанство?! Прво покушај са једним човјеком. Маска: једини дио лица који човјек сам бира. С надолажењем старости, човјек не постаје паметан – само схвата да то нису ни други. Нема данас више идиота неголи некад. Само су образованији и боље Прочитај више…
Овећа вила, са свих страна ограђена зидом и отворена само према мору, прибила се уз распуцао стрм камењар. Једва је видим од борова и чемпреса. Грађена је за вријеме старе, труле, ненародне… итд. Југославије. Испред виле је мала тераса наткривена сјеницом од бршљана и оивичена месинганом оградом. Испод ње, десетак Прочитај више…
ПОУЗДАНИК, ПОУЗДАНИЦА, им. Неко коме је особа А испричала тајне особе Б, које је њој испричала особа Ц. ПОВЕРИЛАЦ, им. Припадник дивљачког племена које живи иза Финансијских мочвара и сеје страх својим пустошећим упадима. ПОЗИТИВИЗАМ, им. Филозофија која пориче наше знање Стварног и потврђује наше непознавање Привидног. Најдужи њен представник Прочитај више…
Радоје Домановић као сатирични писац који је носио у себи у почетку она расположења из Светозара Марковића, као и Глишић, развија их у широком опсегу. Он се најпре обара на бирократију и чиновништво, на чиновништво које у нашем друштву оличава такорећи у то доба целокупну интелигенцију. Та интелигенција, и по Прочитај више…
Миленко Пајовић је рођен 1953. године у Новаковићима код Жабљака. Један је од најзначајнијих сатиричара са простора бивше СФР Југославије. Живи у Београду и Херцег Новом. Пише поезију, драме, афоризме. Афоризме објављује у многобројним листовима и часописима, дневним новинама, заступљен у многим антологијама код нас и у свијету. Превођен је Прочитај више…
Сатира је у дословном значењу речи жртвена чинија пуна разног воћа, а у пренесеном — песма или неко друго књижевно дело састављено од разних елемената. Под сатиром је, заправо, могуће подразумевати: (1) краћу или дужу песму у којој се на подругљив начин указује на штетне појаве у друштву или Прочитај више…
