Владимир Јанкелевич – Хуморескна иронија

Покажимо најприје, ако иронија унижава и омаловажава сваки сингуларитет, узет засебно, да је то зато да би боље указала поштовање свеукупности стварног. Препознајемо у овој супротности уобичајену двосмисленост ироничке операције. Иронија је мисао детаља и у исто време, иронија је мисао општег. Иронија иако сва начичкана сарказмима, памфлетима и финим Прочитај више…

СОКРАТОВСКА И КЊИЖЕВНА ИРОНИЈА

У Аристофановим Облакињама Сократ се приказује као филозоф који иде у траљама, краде сребрне кашике, помаже Еврипиду у вређању грчког народног осећања, слуша безбожног Протагору када расправља о боговима, те о свему мудрује сем о начину да дође до нове одеће. Аристофан је од комедије хтео да направи средство за Прочитај више…

Бардови сатире: Габријел Лауб – Афоризми

Споменик пророку гради се од камења којим је каменован. Волиш човјечанство?! Прво покушај са једним човјеком. Маска: једини дио лица који човјек сам бира. С надолажењем старости, човјек не постаје паметан – само схвата да то нису ни други. Нема данас више идиота неголи некад. Само су образованији и боље Прочитај више…

Бардови сатире: Бранко Ћопић – Јеретичка прича

Овећа вила, са свих страна ограђена зидом и отворена само према мору, прибила се уз распуцао стрм камењар. Једва је видим од борова и чемпреса. Грађена је за вријеме старе, труле, ненародне… итд. Југославије. Испред виле је мала тераса наткривена сјеницом од бршљана и оивичена месинганом оградом. Испод ње, десетак Прочитај више…

Бардови сатире: Емброуз Бирс – Ђаволов речник (избор)

ПОУЗДАНИК, ПОУЗДАНИЦА, им. Неко коме је особа А испричала тајне особе Б, које је њој испричала особа Ц. ПОВЕРИЛАЦ, им. Припадник дивљачког племена које живи иза Финансијских мочвара и сеје страх својим пустошећим упадима. ПОЗИТИВИЗАМ, им. Филозофија која пориче наше знање Стварног и потврђује наше непознавање Привидног. Најдужи њен представник Прочитај више…

Винавер о Домановићу

Радоје Домановић као сатирични писац који је носио у себи у почетку она расположења из Светозара Марковића, као и Глишић, развија их у широком опсегу. Он се најпре обара на бирократију и чиновништво, на чиновништво које у нашем друштву оличава такорећи у то доба целокупну интелигенцију. Та интелигенција, и по Прочитај више…

Бардови сатире – Миленко Пајовић

Миленко Пајовић је рођен 1953. године у Новаковићима код Жабљака. Један је од најзначајнијих сатиричара са простора бивше СФР Југославије. Живи у Београду и Херцег Новом. Пише поезију, драме, афоризме. Афоризме објављује у многобројним листовима и часописима, дневним новинама, заступљен у многим антологијама код нас и у свијету. Превођен је Прочитај више…

САТИРА

  Сатира је у дословном значењу речи жртвена чинија пуна разног воћа, а у пренесеном — песма или неко друго књижевно дело састављено од разних елемената. Под сатиром је, заправо, могуће подразумевати: (1) краћу или дужу песму у којој се на подругљив начин указује на штетне појаве у друштву или Прочитај више…

СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

 Естетички посматрано, постоје разне форме комичног: иронија, сарказам сатира, гротеска, бурлеска, пародија итд. Најоштрија конфликтност и највеће неразумље испољава се у иронији, која је „подсмевајуће подругивање“. Али, према Кјеркегору, иронија је и „аутодистанца“ (тако је за њега Сократова смрт заправо „херојство ироније“). Иронија се огледа, дакле, у показивању сопствене надмоћи, Прочитај више…