Јован Р. Деретић „О Радоју Домановићу“

О Радоју Домановићу Србије, која је и до тада дала највећи број писаца. Њихови непосредни настављачи, Светолик Ранковић и Радоје Домановић, оба родом из централне области, Шумадије, проширили су дотадашње границе реализма, не толико географски колико начином виђења и приказивања стварности. И један и други покушали су неговати сеоску приповетку, Прочитај више…

Владимир Јанкелевич – Хуморескна иронија

Покажимо најприје, ако иронија унижава и омаловажава сваки сингуларитет, узет засебно, да је то зато да би боље указала поштовање свеукупности стварног. Препознајемо у овој супротности уобичајену двосмисленост ироничке операције. Иронија је мисао детаља и у исто време, иронија је мисао општег. Иронија иако сва начичкана сарказмима, памфлетима и финим Прочитај више…

СОКРАТОВСКА И КЊИЖЕВНА ИРОНИЈА

У Аристофановим Облакињама Сократ се приказује као филозоф који иде у траљама, краде сребрне кашике, помаже Еврипиду у вређању грчког народног осећања, слуша безбожног Протагору када расправља о боговима, те о свему мудрује сем о начину да дође до нове одеће. Аристофан је од комедије хтео да направи средство за Прочитај више…

Винавер о Домановићу

Радоје Домановић као сатирични писац који је носио у себи у почетку она расположења из Светозара Марковића, као и Глишић, развија их у широком опсегу. Он се најпре обара на бирократију и чиновништво, на чиновништво које у нашем друштву оличава такорећи у то доба целокупну интелигенцију. Та интелигенција, и по Прочитај више…

САТИРА

  Сатира је у дословном значењу речи жртвена чинија пуна разног воћа, а у пренесеном — песма или неко друго књижевно дело састављено од разних елемената. Под сатиром је, заправо, могуће подразумевати: (1) краћу или дужу песму у којој се на подругљив начин указује на штетне појаве у друштву или Прочитај више…

СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

 Естетички посматрано, постоје разне форме комичног: иронија, сарказам сатира, гротеска, бурлеска, пародија итд. Најоштрија конфликтност и највеће неразумље испољава се у иронији, која је „подсмевајуће подругивање“. Али, према Кјеркегору, иронија је и „аутодистанца“ (тако је за њега Сократова смрт заправо „херојство ироније“). Иронија се огледа, дакле, у показивању сопствене надмоћи, Прочитај више…