У својих шездестет и кусур љета мој стриц Радуле, кога памтим довољно дуго, а опет кроз неку маглу, много пута је био на пазару, а сигурно десет пута се спуштао и у варош. Знао је његов отац, а мој ђед, тако да га поведе са собом да гони стоку, Прочитај више…
Daleko, iza sedam gora i sedam mora… pa još dalje: iza sedam visokoh gora i sedam sinjih mora… između planinskih vrhova i plavog mora, ima jedno carstvo na pjeni od mora… Ime mu je Gora. U Gori, malenom carstvu, svuda od planinskih vrhova do morske pjene, zavladalo bezvlašće. Imaju vlast Прочитај више…
Ja sam ta nemirna duša, sa Kosančićevog venca, istoimene ulice, sa broja koji bejaše na zelenoj fasadi. Prvoslav Prvulović, vojno lice u penziji. I kad me udova, Ljubica ostavi samoga u staroj kući, i ode u cvetu mladosti, od kancera dojke, a kamate, se strmoglaviše, na moju glavu, kao Прочитај више…
Duje; Vidija san da imaš šoldi za potrošit, pa san tija da ti predložin jedno dobro ulaganje. Tija san ti predložit da kupiš jednog dalmatinca, ee. Mujo; Jesi li ti poludio, matereti? Ti misliš da ja nemam gram mozga za kontanje. Ja ni od bosanaca ne znam šta ću, Прочитај више…
Шетао сам са супругом поред мора у Риминију. У сусрет нам је ишла заносна црнка гурајући дечија колица, мало ужа од уобичајених, али можда је и беба ужа. Погледали смо у колица да видимо њено чедо, а у нас је гледало бело, чупаво куче. Супруга и ја само смо се Прочитај више…
Мала сала Центра за културу била је испуњена до последњег места (многи су чак стајали ослоњени о зид). На бини постављени сто и столица, а на столу флашица с водом (познате марке) и чаша. Појављује се човек у елегантном сивом оделу, с пословном ташном у руци. Седа за сто, задовољно Прочитај више…
Onda, kada,bipolarci – oni sa bipolarnim..i oni sa simptomima šizofrenije… sanjaju, a čuju, javi mi se, niko drugi do Džon Neš! -Šok! – rekoh. Otkud, ti genijalče matiša!? -Elektrošok! – dodaje Džon Neš. -Sada postoje lekovi. -No, ti si se, „posle dvadeset godina, vratio na posao, pre nego što Прочитај више…
Жалио ми се скоро ту један страни дипломата на велики проблем који се дешава у његовој земљи. Не бих сад да причам одакле је човјек јер ме је молио да остане анониман. Каже, не би смио тако директно да одаје државне ствари од значаја. Али, ето, некако се преда мном Прочитај више…
Kancelarija, kao i stotine drugih u Gradu. Manje-više ista kao i u većini državnih ili javnih ustanova. Isti namještaj, nabavljen od istog dobavljača. “Naš je čovjek, treba mu učinjet.“ A državnih kancelarija ima baš dosta, pa su „našem čovjeku“ napravili lijep pazar. Profit je morao da podijeli sa onim što Прочитај више…
Устао сам рано, али не да бих стигао на време у школу, већ да похитам на редовну контролу. У чекаоници очекивана гужва. Своју књижицу остављам на шалтер преко већ паркираних. – Да ли докторка Мира ради данас? – упитах човека кога не познајем лично, али се овде виђамо скоро Прочитај више…