Душко М. Петровић је српски књижевник, лирик и сатиричар. Душко М. Петровић је рођен 18. новембра, 1948. у Доњој Превији, општина Горњи Рибник, срез Бања Лука, БиХ, Југославија, данас Република Српска. Школовао се у Дрвару (у основној школи и гимназији) и у Београду (на Филолошком факултету српско-хрватски језик и књижевност). Душко Прочитај више…
ЈУТУТУНСКА НАРОДНА ХИМНА Боже свети, подржи нам Књаза здрава, крепка, охола и славна, јер на земљи нит је кадгод било, нити ће Му икад бити равна. Овај народ врло добро знаде да је створен само Књаза ради, да Му даје порезе и хвале, да Га двори и понизно кади. Боже Прочитај више…
НАЈБОЉИ КАНДИДАТ Гледам како кандидат узорни У кампању предизборну креће Верујем му ништа није укр’о Куд ћеш горе, јао, значи, тек ће. С друге стране, ред је да му одам За негдашње поштење признање А што биће то што мора бити – Зар то није већ редовно стање? Није ни Прочитај више…
О Радоју Домановићу Србије, која је и до тада дала највећи број писаца. Њихови непосредни настављачи, Светолик Ранковић и Радоје Домановић, оба родом из централне области, Шумадије, проширили су дотадашње границе реализма, не толико географски колико начином виђења и приказивања стварности. И један и други покушали су неговати сеоску приповетку, Прочитај више…
ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ ВИБ (Сопотско, 08.03.1931 — Нови Сад, 01.09.1994) Владимир Булатовић Виб, српски сатиричар, драмски писац и новинар, рођен је 08. марта 1931. године у селу Сопотском, код Ресена у данашњој Македонији, тада Краљевина Југославија. Пред Други светски рат породица се преселила у Крагујевац, родно место мајке. После велике матуре Прочитај више…
Ми смо лоши људи, али диван народ. Слуге народа су лакеји господара. Кад је један све, све је ништа. Огњем, мачем и демагогијом. Ја сам човек и ништа зверско није ми страно. Ана Карењина није хтела да се баци под воз, али је Толстој остао при своме. Раније је лоше Прочитај више…
Покажимо најприје, ако иронија унижава и омаловажава сваки сингуларитет, узет засебно, да је то зато да би боље указала поштовање свеукупности стварног. Препознајемо у овој супротности уобичајену двосмисленост ироничке операције. Иронија је мисао детаља и у исто време, иронија је мисао општег. Иронија иако сва начичкана сарказмима, памфлетима и финим Прочитај више…
У Аристофановим Облакињама Сократ се приказује као филозоф који иде у траљама, краде сребрне кашике, помаже Еврипиду у вређању грчког народног осећања, слуша безбожног Протагору када расправља о боговима, те о свему мудрује сем о начину да дође до нове одеће. Аристофан је од комедије хтео да направи средство за Прочитај више…
Споменик пророку гради се од камења којим је каменован. Волиш човјечанство?! Прво покушај са једним човјеком. Маска: једини дио лица који човјек сам бира. С надолажењем старости, човјек не постаје паметан – само схвата да то нису ни други. Нема данас више идиота неголи некад. Само су образованији и боље Прочитај више…
Овећа вила, са свих страна ограђена зидом и отворена само према мору, прибила се уз распуцао стрм камењар. Једва је видим од борова и чемпреса. Грађена је за вријеме старе, труле, ненародне… итд. Југославије. Испред виле је мала тераса наткривена сјеницом од бршљана и оивичена месинганом оградом. Испод ње, десетак Прочитај више…