Јован Р. Деретић „О Радоју Домановићу“

О Радоју Домановићу Србије, која је и до тада дала највећи број писаца. Њихови непосредни настављачи, Светолик Ранковић и Радоје Домановић, оба родом из централне области, Шумадије, проширили су дотадашње границе реализма, не толико географски колико начином виђења и приказивања стварности. И један и други покушали су неговати сеоску приповетку, Прочитај више…

Бардови сатире: Владимир Булатовић ВИБ – Афоризми

ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ ВИБ (Сопотско, 08.03.1931 — Нови Сад, 01.09.1994) Владимир Булатовић Виб, српски сатиричар, драмски писац и новинар, рођен је 08. марта 1931. године у селу Сопотском, код Ресена у данашњој Македонији, тада Краљевина Југославија. Пред Други светски рат породица се преселила у Крагујевац, родно место мајке. После велике матуре Прочитај више…

Бардови сатире: Аркадиј Давидович – Афоризми

Ми смо лоши људи, али диван народ. Слуге народа су лакеји господара. Кад је један све, све је ништа. Огњем, мачем и демагогијом. Ја сам човек и ништа зверско није ми страно. Ана Карењина није хтела да се баци под воз, али је Толстој остао при своме. Раније је лоше Прочитај више…

Владимир Јанкелевич – Хуморескна иронија

Покажимо најприје, ако иронија унижава и омаловажава сваки сингуларитет, узет засебно, да је то зато да би боље указала поштовање свеукупности стварног. Препознајемо у овој супротности уобичајену двосмисленост ироничке операције. Иронија је мисао детаља и у исто време, иронија је мисао општег. Иронија иако сва начичкана сарказмима, памфлетима и финим Прочитај више…

СОКРАТОВСКА И КЊИЖЕВНА ИРОНИЈА

У Аристофановим Облакињама Сократ се приказује као филозоф који иде у траљама, краде сребрне кашике, помаже Еврипиду у вређању грчког народног осећања, слуша безбожног Протагору када расправља о боговима, те о свему мудрује сем о начину да дође до нове одеће. Аристофан је од комедије хтео да направи средство за Прочитај више…

Бардови сатире: Габријел Лауб – Афоризми

Споменик пророку гради се од камења којим је каменован. Волиш човјечанство?! Прво покушај са једним човјеком. Маска: једини дио лица који човјек сам бира. С надолажењем старости, човјек не постаје паметан – само схвата да то нису ни други. Нема данас више идиота неголи некад. Само су образованији и боље Прочитај више…

Бардови сатире: Бранко Ћопић – Јеретичка прича

Овећа вила, са свих страна ограђена зидом и отворена само према мору, прибила се уз распуцао стрм камењар. Једва је видим од борова и чемпреса. Грађена је за вријеме старе, труле, ненародне… итд. Југославије. Испред виле је мала тераса наткривена сјеницом од бршљана и оивичена месинганом оградом. Испод ње, десетак Прочитај више…

Бардови сатире: Емброуз Бирс – Ђаволов речник (избор)

ПОУЗДАНИК, ПОУЗДАНИЦА, им. Неко коме је особа А испричала тајне особе Б, које је њој испричала особа Ц. ПОВЕРИЛАЦ, им. Припадник дивљачког племена које живи иза Финансијских мочвара и сеје страх својим пустошећим упадима. ПОЗИТИВИЗАМ, им. Филозофија која пориче наше знање Стварног и потврђује наше непознавање Привидног. Најдужи њен представник Прочитај више…

Винавер о Домановићу

Радоје Домановић као сатирични писац који је носио у себи у почетку она расположења из Светозара Марковића, као и Глишић, развија их у широком опсегу. Он се најпре обара на бирократију и чиновништво, на чиновништво које у нашем друштву оличава такорећи у то доба целокупну интелигенцију. Та интелигенција, и по Прочитај више…

Бардови сатире – Миленко Пајовић

Миленко Пајовић је рођен 1953. године у Новаковићима код Жабљака. Један је од најзначајнијих сатиричара са простора бивше СФР Југославије. Живи у Београду и Херцег Новом. Пише поезију, драме, афоризме. Афоризме објављује у многобројним листовима и часописима, дневним новинама, заступљен у многим антологијама код нас и у свијету. Превођен је Прочитај више…