Однос сатиричара и друштва кроз векове био је проблематичан, како показује Р. Ц. Елиот (Elliott 1965: 327–342). Парадоксално, већу слободу сатиричар има у ауторитарнијим друштвима него у демократским где за своју уметничку слободу може да сноси финансијске санкције. Како се позиција сатиричара мењала показују и случајеви Аристофана и Јонеска, а Прочитај више…
Језгровитост афоризма циља на саму суштину неке мисли или појаве. Зато афоризам користе књижевници колико и филозофи, а међу њима нарочито Хераклит, Паскал, Лабријер и Ниче. Суштина о којој је реч и смртност (коначност) као основни људски егзистенцијал није лако схватљива нити непосредно дохватљива формално логичким средствима. Афоризам се поиграва Прочитај више…
Иронија је нека врста средњег пута између неотесане шале, с једне стране, и и уштогљене мрзовоље, с друге стране. Захваљујући иронији, не морамо стално да имамо трагичан израз лица, јер нас она штити како од прејаких одушевљења тако и од великих патњи, које сваки екстремизам носи са собом. Иако нас Прочитај више…
Уз изреку: “Упознај самог себе…” на прочељу делфског храма, радо бисмо прочитали сентенцу; „Схвати озбиљно оно што завређује, а смеј се свему осталом“. Тај би натпис, у суштини могао представљати њен одјек. И управо ћемо њега изабрати за увод првог броја ревије. Тема хумора нам се јасно наметнула. Окренемо ли Прочитај више…
Многи наши писци узимали су прошлост као матрицу стваралачког чина. То није изненађујућа ствар. Прошлост се открива разноликошћу идеја и темата и као таква у позицији је да понуди не само стварне него и могуће облике спознаје. Безмало све Љубишине приповијести које су везане за црногорско-приморско тло носе карактер временске Прочитај више…
Ако се узме као могуће да је тзв. озбиљна литература своје зените постигла још у 19. вијеку, рецимо у дјелима Лава Николајевича Толстоја, Фјодора Михајловича Достојевског и бројним, већ класичним дјелима, онда се може претпоставити како је, условно речено, настала једна упозоравајућа низбрдица онога што називамо озбиљним текстом у свеколикој Прочитај више…
(На данашњи дан 1873 године рођен је Радоје Домановић) – Браћо и другови, саслушао сам све говоре па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад Прочитај више…
Немам поверења у приватну својину. Видите шта се десило са Србијом. Народи се кољу, а генерали добијају чварке. Мали нам је домет оружја. Изгинуше само комшије. Ако ово није демократија, не звао се ја Стаљин. Ми знамо како се чува чело. Пуца се у потиљак. Више не пијемо да заборавимо. Прочитај више…
NESAVRŠENA GEOGRAFIJA KORTA MALTEZEA Biće da je tako. U svom kratkom predgovoru za izdanje Balade o slanom moru iz1991. godine, Hugo Prat kaže da njegovo zanimanje za južna mora potiče od Plave lagune De Vira Stekpula – i na um nam odmah pada istoimeni film, čija se radnja odvija na Прочитај више…
Stanisław Jerzy Lec imao je trideset i četiri godine kada je sebi kopao grob. Nije u njega legao, nego je, kao u onoj staroj dobroj uličnoj izreci, grobaru pobjegao s lopate. Godina je bila 1943, Lec komunist, Židov, sin bogatih roditelja, koji su prešli na kršćanstvo, ali to im se Прочитај више…