ЗВИЖДУЉКА ЉУБИМ ТИ СВИРАЈКУ Још ми је Милутин, деда по мајци, причао како она има чаробан звиждук, али не звиждук за уши него за душу. То како ми, мушкарци, звиждимо за њом је ништа. Ти и не будеш свестан када си намамљен у њене чаробне предјеле. ПРЕКЛАПАЧА ТУМАЧИ КАКО ТЕ Прочитај више…
SEKIRACIJA Veliki gospodin što bi rekli, vičan kafani i dešavanjima u njoj, s’ navikom da pije dobra pića, zameće dobru besjedu i uvijek nasmiijanog lica bio je česta meta pitanjima , kako to da se on nikako ne nervira pa ma kako se odvijala priča na sijelu. Te nam jedne Прочитај више…
Лепо време за ово доба године изненадило је и љубитеље лепог времена, те су многи у летњој гардероби шетали поред реке. Нарочито су изненађени путари који су очекивали снег, добро се припремили за снежне падавине, кад оно, осим на планинама, нема снега као ни лањског. Највише су разочарани најмлађи, јер, Прочитај више…
ИСКРЕ КОЈЕ СЕ НЕ ГАСЕ Ни улице града мога, чини ми се, нијесу више онакве какве су биле када је њима корачао, својим одмјереним, стаменим кораком, Вуко Безаревић. Сваки његов корак као да је био прорачунат, а никада у животу није рачунао и прорачунавао…Лицем је увијек био окренут према животу, Прочитај више…
НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2020 Издавачка кућа „Алма” припрема зборник прича под називом „Најкраће приче 2020”. На конкурс се шаљу до три необјављене приче, не дуже од 30 редова (1800 знакова, при чему се и размак између речи рачуна као знак). Нема никаквих тематских или жанровских ограничења. Конкурс нема такмичарски карактер – Прочитај више…
ZAMJENA ULOGA Iako je živio u sretnom braku, nije ispuštao ni jednu priliku koja bi mu se pružila da uđe u neki flert sa strane, što mu onako naočitom i nije bio neki veliki problem. Jedne takve prilike u jednom poznatom izletištu nije imao sreće i naleti na dobru prijateljicu Прочитај више…
(Напомена: У оквиру VII Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић”, 1994. године, тадашњи Савјет манифестације установио је награду за карикатуру. Награда носи назив по првом академски образованом сликару и вајару из Пљеваља Ристу Пејатовићу.) Ристо Пејатовић (Пљевља, 4. 9. 1877 – Београд, 20.12. 1905). Отац Јоко, чиновник и преводилац у Прочитај више…
