Ево има неко доба, пријатељи и другари, тесна ми је моја соба, притежу ме булевари. Запутим се неким трагом, провлачим се тесним врагом, понесена драгим градом и са жељом и са надом. Занесена драгим градом, аха аха. Траг ме прати нежних стопа, тескоба ми страшно смета, тесна ми је Прочитај више…
U Budvi je strašan lav! U Budvi je strašan lav, prošetao, i kroz Plav… Videle, ga krave, Spuža, đe mu lavica, što ostavi, lava, muža? A, sa, lavom jedno lavče, kad naraste, kao kravče, biće lavče kao tele, po Mogrenu, bjež, u cipele, poješće, i slatke i slane sa, sirom, Прочитај више…
Kroz daljne gore rogova hore se zvuci, Razjaren riče lav, i mirna beži gazela – Oh, lepi Narcis, sa strelom u nežnoj ruci, Lov lovi, gle! I zvoni i grmi, lomi se planina cela, I beži pred njime sve! O kako ljubak, o kako božanstven beše Cefiza bajni sin! Прочитај више…
Чело нам је свима наборано Остали смо без смеха и шале Све што ваља оде у печалбу − Море, Срећко, окани се хвале! Пристигли смо ћорсокаку скоро Много нам је поскупела храна Нова криза спопала је Србе – Море, Срећко, мани се дивана! Села су нам посве опустела Нестаде Прочитај више…
Интересује ме само моје мишљење о себи. Али, тешко је то – и нечовечно – помирити се са самим собом. Ја не верујем: ја стварам. Не походи ме више моја звезда, сем тешка срца. Немам више жељу чак ни да изневерим Не тражим ништа. Ипак да: тражим срдачно ништавило. Све Прочитај више…
У мени вулкан гори, Жива се ријеч бори, Да се изговори! Чини ми се, да би лакше душу пустио, Него да искажем, оно што сам заустио! Оће ли већ једном да сване за моје ријечи неказане, Па ђе би био крај мојој срећи , Кад би „оно што осјећам“ Прочитај више…
Opajdara, laže, laže, opajdara, samo laže, krade, vara, vara, ide, druge, opanjkava, žive ona saranjava , pa se posle , kezi, smeši, opajdara, samo, greši. Opajdara , je i tračara, i gatara, torokuša, grešna duša, licemerna i neverna, opajdara, kučka stara, znam ja jednu opajdaru, ko zlu paru, kad je Прочитај више…
Догоријева ватра у огњиште, Снијег пада, мота се дуван. Огњарица постаде бојиште: Гуслар гуди први Јолев мегдан. Чим гудало дотаче струне, Из огња полетјеше жеравице. Пршуте се суше, пеку кобасице – Људи и јунаци јуришају на плотуне. До сад нико не страда од чаше, Ал’ да знате погибије наше: Прочитај више…
И опет ко некад и данас лију кише Послије оне љетње врућине јаре Никоме на памет и не пада више – Светлана је можда и у дому за старе И опет ко некад и данас лију кише Али вјетар историје неки нови пири Сада је мода да се родољубиво Прочитај више…
Butine narandžine kore sevaju na neumornom letnjem suncu plaže mondenskog kupališta, niko nikom ne gleda lice, važne su firmirane krpice. Nove nijanse, tek smišljene, uvojaka kose obojene, pogledi muški radoznalo prate dok uranjaju u talase pošto se tela u vodu sunovrate. Dok se, potom, kapljice slane slobodno na vazduhu suše, Прочитај више…