Opajdara, laže, laže, opajdara, samo laže, krade, vara, vara, ide, druge, opanjkava, žive ona saranjava , pa se posle , kezi, smeši, opajdara, samo, greši. Opajdara , je i tračara, i gatara, torokuša, grešna duša, licemerna i neverna, opajdara, kučka stara, znam ja jednu opajdaru, ko zlu paru, kad je Прочитај више…
Догоријева ватра у огњиште, Снијег пада, мота се дуван. Огњарица постаде бојиште: Гуслар гуди први Јолев мегдан. Чим гудало дотаче струне, Из огња полетјеше жеравице. Пршуте се суше, пеку кобасице – Људи и јунаци јуришају на плотуне. До сад нико не страда од чаше, Ал’ да знате погибије наше: Прочитај више…
И опет ко некад и данас лију кише Послије оне љетње врућине јаре Никоме на памет и не пада више – Светлана је можда и у дому за старе И опет ко некад и данас лију кише Али вјетар историје неки нови пири Сада је мода да се родољубиво Прочитај више…
Butine narandžine kore sevaju na neumornom letnjem suncu plaže mondenskog kupališta, niko nikom ne gleda lice, važne su firmirane krpice. Nove nijanse, tek smišljene, uvojaka kose obojene, pogledi muški radoznalo prate dok uranjaju u talase pošto se tela u vodu sunovrate. Dok se, potom, kapljice slane slobodno na vazduhu suše, Прочитај више…
ИДЕШ ЛИ, РОДЕ? „Идеш ли, роде?“ – чујем кроз мећаву док на свом рамену тражим своју главу… Србијица прва, друга, затим трећа – твојој патњи наша сразмјерна је срећа. Свака шуша страна, свака гњида, бена кроз мећаву виче: „Срби, на кољена!“ Боље да си горе, но да гледаш бруку како Прочитај више…
ЖАЛИ, БОЖЕ Дошли су нам рогобатни дани Поклекоше и човек и жена И деца нам немају детињство — Жали, Боже, срећнија времена! Нема више седељки и журки Не чује се свирка тамбурица Сивило је овладало нама — Жали, Боже, осмехе са лица! Некаквом смо ћорсокаку пошли Умор нас је готово Прочитај више…
Zato samo, gubim živci, oko, mene, primitivci, ko da im je tatkovina, i ulica i utrina! Bahato se parkiraju, mene stalno, živciraju, neću više kidam živci, sa ovakvi, primitivci! Zauzeše trotoare, ćaknuti su za sve pare, isti su im njini klinci, na ovakvi, primitivci. I ritaju fuzbal tvrdi, evo Прочитај више…
(Награда „Растко Закић“ на „Сатира фесту 2021“.) Најпре мораш да прелетиш нож у леђа да забодеш ослабљене да оставиш да се окренеш и одеш. Оне што су успону да пригрлиш као своје да им служиш и бориш се лепши живот да ти скроје. Иако је младост прошла, сигурно и лако Прочитај више…
Mnogi se pitaju: u Evropu s čime? Pitanje je pravo jer nemamo s kime! Stara dama čeka i u nas se uzda čim je na nas spala vel’ka joj je nužda. Čime ćemo pred nju još niko ne znade sve manje imamo sve više se krade! U Evropu idemo Прочитај више…
Tvoja je kuća na kraju grada Do nje dugačak, prašnjavi put Uvek je blato kad kiša pada Po njemu besna drhtiš ko prut Govorim svašta u grču od treme Samo da malo nasmejem te Ne ide, jer ti gledaš sve vreme U svoje blatnjave cipele Svakoga puta kupim ti nove Прочитај више…